DUGODLAKI BERNARDINAC

Dugodlaki Bernardinac ima srednje dugu dlaku, ravnu pa čak i malo valovitu, posebno na ledjima. Njegov rep se završava zastavicom, a na bedrima ima izražene pantalone. Podvoljak je oblikovan poput ogrlice i zato deluje veličanstveno. Telesna linija dugodlakog bernardinca izgleda nešto mekše nego kod kratkodlakog. Šape su bele, široke i zatvorene. Često se pojavljuju čaporci. Uzgajač ih mora odstraniti. Kao i većina velikih pasmina bernadinci imaju predispozicije za displaziju kukova. Pre nego kupite štene, proverite da li su njegovi roditelji oboleli od displazije. Težina odraslog psa je oko 80 kg, a životna dob oko 10 godina.

Bernardinci su po prirodi robusni. Iako mirni znaju ponekad i ugristi. To će učiniti samo kad osete ozbiljnu opasnost jer su inače dobrodušni i imaju visok prag tolerantnosti. Mogu se koristiti kao čuvari jer svojom, poštovanja vrednom vanjštinom, izazivaju strah i deluju pre svega preventivno. Bernardinac je životinja koja voli udobnost i nema veliku želju za kretanjem i zato ga ne treba često voditi u šetnje. Nije grubijan, iako je samouveren i retko će ga kada napasti neki drugi pas. Bernardinac je osetljiv i privržen čoveku, stoga je preporučljivo da, ukoliko živi na slobodi, barem jedan sat dnevno bude uz porodicu. Iako je to razborit pas, poput deteta se oduševi svaki puta kad se neko od ukućana vrati svom domu. Tada laje i njegov glas se daleko čuje. Od silne radosti može nekoga i srušiti na tlo. Vrućinu podnosi puno teže nego hladnoću i zato mu treba prostor u senci. Vlasnik bernardinca u šetnji sa psom često naleti na tri različite reakcije prolaznika:

• Majke pošalju svoju decu da pomiluju ljupkog psa, jer pogrešno misle da je bernardinac draga curica u krznu. Bernardinac je stvarno dobrodušan pas koji voli decu ali po nekad je dovoljno da se dete nađe na putu toga diva i već će biti na tlu. To će se dete onda čitav život bojati pasa,
• Ljudi koji rado popiju štogod žestokog imaju velike oči kada ugledaju bernardinca jer bi on na vratu trebao imati lepo burence s rumom za prvu pomoć. Tu posudicu su bernardinci nekad i nosili ali danas je nose samo na turističkim priredbama. Jedna od uloga tih pasa u prošlosti bila je i otkrivanje krijumčara čokolade i cigareta na Švajcarsko Italijanskoj granici. Priču o alkoholnom piću oko vrata opisao je švajcarski pisac Meissner u knjizi Alpske ruže (Alpenrosen) koja je izašla 1816. godine. Na naslovnoj stranici je bio bernardinac sa nacrtanom bačvicom oko vrata. U hronikama Svetoga Bernarda o tome nema zapisa
• Ljudi oduševljeni psima, sanjaju o Barryu, psu koji je u 12 godina svog života spasio 40 Ijudi. To je verojatno legenda.

Do 1860. godine bernardince su zvali medveđim psima i jedan preparirani primerak dobio je mesto u bernskom muzeju. Ime bernardinac u upotrebi je od 1865. godine, a čistokrvni uzgoj započinje u samostanu St. Bernard. Monasi su koristili kratkodlake bernardince kao alpske pastirske pse za traženje puteva, krčenje prtina u snegu i prevoz mleka, dok su dugodlake poklanjali značajnijim ljudima. Prvi uzgojni par imao je Heinrich Schumacher, mesar i gostioničar u Holligenu kod Berna. Psi su se zvali Barry i Diana. Njihovi najslavniji potomci su bili Sultan i Favorit koji su 1867. godine na svetskoj izložbi pasa u Parizu dobili zlatnu medalju. Po nastanku pasmine svetom je prošao bernardinski boom i za njih se plaćalo od 800 do 2 000 zlatnih franaka. Prvi klub bernardinaca otvoren je 1887. godine u Zurichu i 1891. u Munchenu. Imamo li dete ne smemo mu dozvoliti da jaše po psu ili da ga diže za prednje noge. Može doći do kidanja mišića i ligamenata, kao i do problema prilikom rasta. Bernardinci su odrasli sa navršene dve godine.