KOVRDŽAVI BIŠON (BICHON A’ POIL FRISE’)

Nastao u doba italijanske renesanse ukrštanjem između malteškog bišona i drugih malih pasa, među kojima je i pudla, ovaj pas, čija kovrdžava dlaka podseća na krzno angorske koze, bio je omiljena životinja kralja Fransoa I. Smešan i veoma inteligentan, potisnuo je čak i pudlu u salonima u 17.veku. Od naziva ovog psa nastao je glagol bichonner, čije je prvo značenje ’kovrdžati kosu’. Njegova popularnost u Španiji, pogotovu u 19.veku bila je tolika da su ga proglasili španskom rasom i da su ga dugo zvali Tenerife. Obzirom na njegovo poreklo, Međunarodna kinološka federacija je ovu rasu priznala kao francusko-belgijsku. Veseo razigran i živahan, ovaj pas je ostao izrazito naklonjen životu na selu,ali takođe se dobro prilagođava životu u stanu. Njegova dlaka iziskuje izuzetnu negu. Kovrdžavi bišon ima živahno držanje, a glavu nosi ponosno uzdignutu. Pljosnata lobanja, duža od njuške, nije ni debela, ni teška. Stop je slabo izražen. Nos je okrugao, crn i sjajan. Okrugle, tamne i živahne oči, uokvirene tamnim kapcima, ne treba da budu ispupčene. Uši, ne previše široke i srednje dužine, padaju ravno i blago napred kada je pas na oprezu; prekrivene su dugačkom i fino ukovrdžanom dlakom. Vrat je prilično dugačak, grudi prilično razvijene, a krsta široka. Bokovi su podignuti, prednji udovi pravi, a butine široke i mišićave. Rep nosi povijen, ali ne i potpuno uvijen. Snežnobela dlaka je tanka, vunasta, ukovrdžana, veoma opuštena, ni ravna ni upletena, i duga je 7 do 10 cm. Ne dopušta se nikakva mrlja, ali se prihvata malo boje slonovače na ušima. Kvalitet dlake je najznačajniji.