SAMOJED

KARAKTER 

Karakter nordijskih pasa je specifi~an, o~uvani su samo oni najotporniji na uslove okoline regiona koji im nije dopu{tao da budu nje`ni. Pas za vu~u mora biti poslu{an, inteligentan i s duhom za inicijativu, tolerantan i miroljubiv prema drugim psima.Za razliku od ostalih nordijskih pasa Samojedi su `ivjeli u bliskosti sa ~ovjekom i porodicom i bilo je neophodno da bude nje`an i dobar.On }e poslu{ati samo ako je to neophodno, a njegov gazda mora biti ~vrst, uporan, strpljiv, dobar i povezan. Samojed nikad ne slu{a gazdu koji je indiferentan, mlak i rasijan. Samojed se obraduje vidjev{i djete, pa ~ak i ako ga nezna. Nje`no se zatr~i prema djetetu da ga prihvati i rado se igra, ali ne i bez ponosa.

Kao dobar lovac Samojed u drugim doma}im `ivotinjama vidi plijen i da ne bi slijedio svoj predatorski instinkt, treba ga zaustaviti sa naredbom-NE!

PORIJEKLO

Sve nordijske rase pasa za vucu imaju zajednicko porijeklo. Prije 10 do 12000 godina azijski narod je isao prema Americi. Pleme Samojed, mongolskog porijekla, smjesta se u ogromnoj zoni Rusije — istocno od Urala i zapadno od rijeke Jenisej. To su bili jako dobri, pazljivi i religiozni ljudi. Odgajali su jednu vrstu pasa, koja po svojim karakteristikama odgovara arktickom spicu. Bili su raznih boja od kojih je crna bila dominantna. Prirodnom i ljudskom selekcijom stvorena je rasa srednje velicine, cvrste, ali ne i masivne gradje, snaznog i suptilnog izgleda i jakog otpora. Ovi psi, kao i njihovi vlasnici, su imali dobar karakter, nikad agresivni. Obicno su sluzili za cuvanje stada, ostajuci sa zenama i djecom, dok su muskarci isli u lov. Imali su tri vrste pasa:

• mali, kucni pas tip lisice
• pas srednje velicine, tip medvjeda sa umilnim izrazom, koji je cuvao jelene. Oni su cesto bili uz zene u plemenu.
• velik pas, tip vuka, snazan i oprezan, on je bio lovac koji je pomagao muskarcima iz plemena.

Samojed je poznat kao nordijski pas za vucu sanki, ali sanke su za pleme vukli jeleni, a psi samo rijetko pri kratkim putovanjima. Ali i oni su bili spremni vuci sanke!

Britanci Kilbur-Skot su htjeli napraviti jednu rasu od ove tri. Najvise im se svidio nasmijani izraz tipa medvjeda, ali su ubrzo vidjeli da bi trebali koristiti karakteristike tipa vuka. Tada su se odlucili za bijelu boju Samojeda.

STANDARD

Generalni aspekt:

-elegantan, snazan, vjest, graciozan, ponosan i siguran u sebe.

OCI-tamno smedje sa izrazom inteligencije i budnosti.

UDOVI-misicavi, snazni i naglaseni.

POJAVA-mora biti energican i ...

REP-savijen prema naprijed, na ledjima ili sa strane, kad je pas spreman na uzbunu.

DLAKA-ima duplu dlaku, jedan sloj kratke podlake koji je gust i kompaktan i jedan sloj duge dlake, ravne i cvrste.

USI-unutrasnjost uha zasticena dlakama

VISINA-od 50 do 60 cm za muzjake, a od 40 do 50 za zenke
BOJA-bijela (najpozeljnija) i krem
MANE:

• zuckaste oci, oborene usi, lake kosti, mala velicina,
• dlaka uvijena ili preduga da pada
• muzjaci koji nisu kao muzjaci i zenke koje nisu kao zenke
• temperament opasnog psa
• karakter stidljiv ili opasan

USVAJANJE KUCETA

Psi su osjetljivi, inteligentni i emotivni, stoga se ne mogu praviti i prodavati kao kakvi predmeti. Mora biti odgojen svjesno, ozbiljno i s ljubavlju. Treba obratiti paznju na njegovu ljepotu i karakter.

Kao prvo, da li ste sigurni da imate dovoljno vremena za vaseg Samojeda!? On ne moze bez ljudske blizine. Da li ste spremni razumjeti njegove nestasluke i linjanje? Pas trazi brigu kao i dijete. Ne zaboravite da bavljenje psom zahtjeva vremena i novca. Zenke su njeznije, poslusnije, elegantnije i inteligentnije. Istina je da zenka gubi krv (dva puta godisnje) kad naidje period parenja; ali nordijske rase su ciste i obracaju paznju na svoju higijenu. Muzjaci za vrijeme perioda parenja (suprotno od zenki) vole da pobjegnu.

Kuce Samojeda treba da se pokaze kao drustveno sa svima. Ako ostane u svom cosku i drhti, sigurno je da ima psihickih ili fizickih problema.

NAJBOLJE VRIJEME ZA KUPOVINU PSA

Ako zelite da postane stvarno vas pas i da u vama prepozna svog " vodju copora" (jer Samojedi spadaju u " dominantne pse") kupite stene od dva do tri mjeseca.

BASET

Američki baset je pas na niskim nogama, sa jakim šapama i kožnim borama po telu koje izgledaju poput prugastih nogavica. Bedro je snažno, mišićavo, gibanje tekuće i zbog jakih mišića dovoljno elastično. Čelo je okruglo sa izraženim potiljkom. Ima jak ugriz. Uši su viseće i nisko postavljene, veoma duge i meke – kao najbolja teleća koža. Ima izražen podvoljak i jak repni koren. Može biti trobojan crno-belo-crveni ili dvobojan. Visina od 33 cm do 38 cm, težina do 32 Kg. Doživi starost do 12 godina. Pas ima „najžalosniji pogled na svetu“ i dozvoljava „da ga miluju tri deteta odjednom“. Nos i uši imaju uvijek prema tlu. Potiče iz stare lovačke pasmine koju nesmemo zameniti sa francuskim basetom ili kratkonogim goničem. Baset je izdržljiv, primeren za boravak u stanu i spada među tihe pse. Ipak kada ponekad zalaje čuje se

daleko. Potreba za šetnjom zavisi od odgojnih navika. Tako postoje lenji baseti ali i oni koji se rado kreću. Svojeglav je zato nije uvek jednostavno živeti sa njim. Pre svega to je pas koji živi u čoporu i ne voli biti sam. Toliko je jak da ga ponekad ne možemo obuzdati. Mora biti kondicijski jak sa lepom postavom. Mršavi baseti kojima se vide rebra nisu lepi. Kod nekih mužjaka često se pojavljuju bubrežni kamenci. Baseti su psi za one koji se lako oduševljavaju. Baseti su puno okretniji i brži nego što izgledaju.

CAU CAU

Čau-čau je pas koji je vekovima bio na kineskom dvoru. Kineski carevi držali su ga kao čuvara, lovačkog psa ali, pre svega, da bi veličali svoju moć i bogatstvo. Negovale su ga sluge specijalno obučene samo za njih. Od njegove dlake tkali su se tepisi, a od kože pravila odela. Nažalost, čau-čau se nalazio često i na dvorskoj trpezi, pa je služio i za jelo. Sumrak kineskih careva povlači sa sobom i smanjenje broja ovih pasa, pa su se mnogi od njih našli kod bogatih trgovaca i plemstva. Međutim, za vreme tzv. kineske kulturne revolucije ovi psi gotovo da su bili uništeni. Zahvaljujući budističkim kaluđerima, kao i onim primercima koji su se našli u Evropi, a kasnije i u Americi, rasa je uspela da opstane. PAMETNI, NEŽNI FLEGMATIK Čau-čau je veoma inteligentan, pronicljiv, samostalan i veran. To je pas sa svojstvenim izražajnim karakterom. On ne trpi grubosti. Njega ne smete tući jer ćete ga tako zauvek izgubiti. Sa njim uvek mora lepo da se ophodi, ali tako da mu se ipak stavi do znanja da ste vi vođa, a on podređeni. Odgovora mirnim osobama jer ne zahteva duge šetnje niti sportska takmičenja, a nije uvek ni spreman za igru. Normalne pseće igre kao što su bacanje loptice, `aport`, preskakanje prepona itd, ne spadaju u igre čau-čaua, a takođe i igranje sa drugim psima. On se drži svog vlasnika i nezainteresovano prolazi pored drugih pasa, pa čak i ljudi. Njega nikada nećete videti kako prilazi nepoznatoj osobi veselo mašući repom i pokazujući znake privrženosti. On će se, dakle, prema nepoznatima ponašati veoma rezervisano. Kada uzimate ovog psa morate imati na umu da on i vlasnik sklapaju jednu vrstu `braka` sa uzajamnom vernošću za ceo život. Čau-čau je potpuno i zauvek odan samo jednom gospodaru i, ako ga izgubi, nikome više neće biti veran jer za drugu ljubav nije sposoban. Onaj ko zadobije njegovo poverenje može biti sasvim siguran u njegovu nepokolebljivost i vernost.

JORKSIRSKI TERIJER

Malo o istoriji rase:
Do danas nije jasno od kojih pasmina je napravljen Jorkšir terijer. Računa se da su u pitanju english toy terijer, skajterier, dandi dinmont ter., maltez i jos nekoliko tipova teriera koji danas više ne postoje. Jorkšir terijer vodi porijeko iz Engleske. Na početku 19. vijeka je bio korišten zbog svoje hrabrosti i veličine za lov. Engleska je tada bila jako siromašna i da psi ne bi krali lovinu po šumama, svi psi veći od 21 cm su bili su zabranjeni. Kraljevske sluge su hodale sa krugom prečnika 21 cm i pas bi kroz njega morao proći. Ako nije prošao morao se odmah ubiti. Osnivačem ove pasmine se smatra Peter Eden ali što se ljepote tiče, svojim trudom i izlaganjem smatramo osnivačem gđu. Jonas Fosterova iz Bradforda. Njen najlepši pas je bio Ben iz Hadsfilda sa kojim je pobijedila na stotine izložbi.

Ova gospođa je uradila za jorkširce maximum i ne samo za Jorkširce. Ova žena je 1889. godine psotala prva žena sudija na izložbama pasa. Prvi jorkie Club osnovan je 1898. Do tada je jorki izlagan kao škotski toy terier.

Kako jorkia vidim kao vlasnik i odgajivač:
Narav tipičnog zdravog jorkija se može opisati vrlo jednostavno kao «Dinamit sa velikom inteligencijom u malom tijelu» Ovaj terijer je jako hrabar pas i u mogućnosti je pokazati čak i jednom rotvajleru ko je gazda. Jako je zahvalan kao kućni ljubimac jer se ne linja, nije zahtjevan prostorno niti za hranu /ako nije razmažen iako to jeste skoro svaki/. Jorki zahteva samo vašu ljubav i pažnju, voli društvo i treba mu kontakt sa ljudima. Voli duge šetnje i kada redovno svog jorkia šetate, ni 12 – 15 km nisu za njega nesto preterano iscrpljujući. To je pametan pas koji se lako uči i koji lako može da postane mali terorista pošto brzo nauči kako sa vama da postupa. I ne primjetite kako ali slušate vi njega kao švajcarski sat.

Jorkšir terijer voli društvo pasa i djece ali ne ga preporučujem nabavljati uz malu djecu, jer taj dječji stisak pun ljubavi, za ovog psa može biti tragičan. Iz mog iskustva, čim je jorki veći time je veći flegmatik i ima ljepšu narav. One male lutkice oko 1,7 kg. su histerične, često se tresu i puno laju. Iako jorki izgleda kao lutka sa crvenom mašnom, u duši je to pravi terier koji proganja mačke i laje na sve što mu se ne dopada. Voli njušiti napolju i kopatii rupe svoje veličine. Ako se jorki izlaže, onda je jako zahtjevan za brigu o dlaci jer se mora viklerati /poseban način zapakovanja dlake u papir ili foliju/. Od bolesti, ovi terijeri pate od oboljenja očiju /može lako oslepiti/ ili luxace patele i imaju dosta uzak grkljan tako da kad se uzbudi ili kada ga povučete na povodcu, počne kašljati.

KOVRDŽAVI BIŠON (BICHON A’ POIL FRISE’)

Nastao u doba italijanske renesanse ukrštanjem između malteškog bišona i drugih malih pasa, među kojima je i pudla, ovaj pas, čija kovrdžava dlaka podseća na krzno angorske koze, bio je omiljena životinja kralja Fransoa I. Smešan i veoma inteligentan, potisnuo je čak i pudlu u salonima u 17.veku. Od naziva ovog psa nastao je glagol bichonner, čije je prvo značenje ’kovrdžati kosu’. Njegova popularnost u Španiji, pogotovu u 19.veku bila je tolika da su ga proglasili španskom rasom i da su ga dugo zvali Tenerife. Obzirom na njegovo poreklo, Međunarodna kinološka federacija je ovu rasu priznala kao francusko-belgijsku. Veseo razigran i živahan, ovaj pas je ostao izrazito naklonjen životu na selu,ali takođe se dobro prilagođava životu u stanu. Njegova dlaka iziskuje izuzetnu negu. Kovrdžavi bišon ima živahno držanje, a glavu nosi ponosno uzdignutu. Pljosnata lobanja, duža od njuške, nije ni debela, ni teška. Stop je slabo izražen. Nos je okrugao, crn i sjajan. Okrugle, tamne i živahne oči, uokvirene tamnim kapcima, ne treba da budu ispupčene. Uši, ne previše široke i srednje dužine, padaju ravno i blago napred kada je pas na oprezu; prekrivene su dugačkom i fino ukovrdžanom dlakom. Vrat je prilično dugačak, grudi prilično razvijene, a krsta široka. Bokovi su podignuti, prednji udovi pravi, a butine široke i mišićave. Rep nosi povijen, ali ne i potpuno uvijen. Snežnobela dlaka je tanka, vunasta, ukovrdžana, veoma opuštena, ni ravna ni upletena, i duga je 7 do 10 cm. Ne dopušta se nikakva mrlja, ali se prihvata malo boje slonovače na ušima. Kvalitet dlake je najznačajniji.

MALTEZER

Briga o stencima

Neki vlasnici maltezera se odlučuju za šišanje svojih pasa na kratko kako ne bi morali da brinu o dlaci koja, nesporno, zahteva dosta nege. Koji god stil da odaberete jedno je sigurno - svakodnevno češljanje i četkanje je neophodno. Može se desiti da kad dobijete štene, ono već ima dlaku očešljanu u jednom stilu u zavisnosti od uzgajivača koji počinju sa negom dlake maltezera već sa četiri nedelje.Što pre naviknete svog psa na tu vrstu dodira, manje ćete imati problema.
Prilikom kupanja vodite računa da šampon ne upadne u oči ili uši. S druge strane i oči i uši moraju uvek biti potpuno čisti. Poslušajte svog veterinara oko izbora sredstava za čišćenje.

Treninzi i zdravlje

Časovi dresure ne treba da budu isuviše dugi. Maltezer lako uči i voli da pokaže ono što je naučio poslednje, kako bi dobio pohvalu- obavezno hvalite svog psa. Najbolja nagrada koju maltezer može da dobije jeste vreme koje provodi sa svojom porodicom i pažnja koju mu ona poklanja.
ZDRAVLJE
Maltezer je veoma mali pas koji zbog svoje izrazito duge dlake zna da ima problema kada je vrlo toplo ili vlažno vreme. Vlasnici maltezera trebalo bi da vode računa koliko vremenski izlažu maltezera suncu, jer ovi psi veoma lako izgore.
Bolesti koje napadaju maltezera su uglavnom neurološkog porekla, mada ponekad imaju problema i sa zubima. Kako bi sprečili problem sa desnima i samim zubima, perite zube svom štencu dok je još veoma mlad. Veoma je lako navići ih na sve novo pa i na pranje zuba, jer su dosta prilagodljivi.
Redovni odlasci kod veterinara se podrazumevaju.

Malteski pas

Njuška i gubica su crne boje, oči velike, tamne, živahne i pametne. Telo je u pasminskom standardu potanko opisano. Rep je u korenu jak, na vrhu tanak i prekriven je dugom dlakom, koja pravi lepezu. Pojedine dlake tog gustog krzna duge su i do 22 cm. Boja krzna je potpuno bela. Visina mužjaka - od 21 do 25 cm, težina - 3 do 4 kg. Dožive veliku starost. Pas ne potiče s Malte, već je njegova domovina dalmatinska obala - otok Melitaea koji se danas zove Mljet. Maltezer je bio opisan još u starogrčkoj literaturi, a ti psi bili su ljubimci već i starogrčkim damama.Maltezerova dlaka podseća na staklenu vunu. Na krznu se često oblikuje razdjeljak, posebno na leđima. Dlaka se potpuno razvije tek u trećoj godini života i mora biti jako bogata. Treba je negovati četkom (ne metalnom!) i češljem (također ne metalnim). Redovito treba čistiti iscjedak iz očiju, jer inače dlaka na tom mjestu postane žućkasta. Maltezer je privržen čoveku, vrlo je oprezan, mada nije nervozan i osoran. Živahan je i rado se kreće. Kao i svi drugi bišoni tipičan je damski pas.Dobrog je zdravlja i rijetko oboli. Šteta je da su jako skupi i stoga prilično nedostupni.
Podaci o pasminama i fotografije su preuzete iz knjige: "Velika knjiga o psima", autora Ulrich Klevera.

Kada maltezeri ostare

Kao što je već poznato, dokazano je da manje rase žive duže od velikih rasa. Kada kažemo stari pas mislimo na psa koji je navršio osam godina života. Kada vaš maltezer ostari, funkcija organa se usporava pa pas postaje manje otporan na infekcije i druge bolesti.
Kao stariji pas, vaš maltezer neće imati onoliko energije koliko je imao kad je bio mlad, biće manje aktivan, pa shodno tome treba i njegovu ishranu prilagoditi godinama, posebno kada su u pitanju proteini.
Kako bude stario, moraćete da procenjujete njegovo ponašanje i samu pojavu. Ukoliko počne da odbija hranu, ukoliko ima problema sa uriniranjem ili ima bolove, odmah potražite pomoć veterinara. Pravovremena reakcija može produžiti život vašem ljubimcu. Takođe, odmah odvedite psa kod veterinara kada primetite da je počeo da kašlje i ima otežano disanje. Postoje mnoge bolesti koje dolaze s godinama, kao što je na primer artritis, pa je zato poželjno da obratite pažnju na količinu i vrste vežbi koje vaš pas radi. Previše fizičke aktivnosti može da pogorša artritis.
Stariji maltezeri često obolevaju od srčanih obolenja i bolesti pluća, kao i infekcija ušiju. Često se dešava da im sluh oslabi, pa ukoliko ne sluša vaše komande ne mora da znači da ne želi da ih ispuni već da iste ne čuje.
Može se takođe desiti da infekcije očiju, pa čak i slepilo. Budu posledica starosti. Ukoliko primetite da je vaš pas počeo da udara u nameštaj ili da ne vidi šta mu dajete iz ruke, znajte da su to prvi znaci slepila.
Bolesti desni su česte ali ne znače da će psu zubi početi da ispadaju. Ipak, redovno pregledajte vilicu vašeg psa – tako ćete znati da li treba da korigujete njegovu ishranu, što je praktično jedino rešenje za taj problem.
Konačno, znate i sami da pas ne može da vam kaže da li ga nešto muči, pa stoga vaša pažnja jeste najvažniji faktor u sprečavanju bolesti ili ublaživanju posledica.
Da li treba da dodatno obogaćujem hranu koju dajem svom maltezeru?
Vitamini i minerali su odličan dodatak ishrani, ali njih treba da dajete psu samo ukoliko je preporučio sam veterinar.
Šta mogu da uradim kako bi koža i dlaka mog maltezera bila bolja?
Nepravilna ishrana je jedan od osnovnih uzroka loše kože i dlake maltezera. Kada vaš veterinar eliminiše bolest kao uzrok to dalje znači da svom psu treba da dajete hranu bogatu energijom i mastima, kao što su jagnjetina i pirinač.
Da li je čvrsta hrana u odnosu na konzerviranu bolja za zube mog maltezera?
Hraneći svog maltezera čvrstom hranom sprečićete nastajanje zubnog kamenca. Ta vrsta hrane pomaže uklanjanju naslaga koje kasnije dovode do nastajanja kamenca. Ukoliko psu dajete konzerviranu hranu, onda mu obavezno dajte keksiće i gumene igračke koje će žvakati i time skidati naslage. Jednom godišnje je poželjno da veterinar pregleda zube vašem psu.
Da li je mom maltezeru potrebna raznovrsnost u ishrani?
Raznovrsnost u ishrani je naravno poželjna. Naučne studije su pokazale da iako svom ljubimcu nudite raznovrsnu hranu,da je on u stanju da iz dana u dan jede jedno te isto. Morate da budete uporni i da korigujete takve navike.
Da li određena vrsta hrane moga maltezera čini podložnim nadimanju?
Postoje mnogi faktori koji mogu dovesti do nadimanja vašeg psa i to kako vezani za ishranu tako i oni koji sa hranom nemaju nikakve veze. Najčešći uzrok nadutosti jeste uzimanje velike količine hrane odjednom.Takođe, hrana koja je bogata kalcijumom može dovesti do ove posledice. Načini na koje možete spečiti nadimanja su:
balansirana ishrana, lako svarljiva hrana sa dodacima kalcijuma;
deljenje količine hrane na više obroka;
smanjivanje aktivnosti neposredno pre i posle obroka.